Nebitna

Ponekad se pitam zasto se uopste trudim. Zelim da odrzim vezu sa nekim ljudima koji ocigledno ne zele da zadrze vezu sa mnom. Al' ja sam toliko glupa da se uvek ponadam da su se promenili, da su postali bolji. To uopste nije tako i uvek se razocaram zbog toga. Od ljudi ne mozes ocekivati da se promene. Ljudi se ne menjaju. To je cinjenica. Ljudi do pete, seste godine izgradjuju svoju licnost i svoj karakter, sve drugo je samo maska. Mozda se neko ponasa bolje nego sto se pre ponasao, ali kad-tad, ona stara licnost se vraca. Ona se ne moze odbaciti. Isto kao sto je hladnoca odsustvo toplote, tako je i promena kod coveka odsustvo njegove prave licnosti.Za mene cesto kazu da sam se promenila i to da sam se promenila na gore. To  kazu zato sto vise ne dopustam da rade sa mnom sta zele. Imam svoj stav i nisam vise povucena. Ali  sve je to maska za spoljasnji svet. Kada se nadjem u cetiri zida svoje sobe osecam se tako usamljeno i zelim da se povucem iz tog sveta. Znam da ne mogu. Sada kada sam krenula da igram igru ne mogu da prestanem. 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.